|
||
|
||
По благослову Манглиско-Цалкиског Митрополита Ананија (Џапаридзеа) Акатист Преподобном и Богоносном
Свети преподобни,
исповедниче и јуродиви Архимандрите Гаврило, моли Бога за нас! њега сам, као
Мојсеј, четрдесет година носио.»
Као што је Владика Христос Божанску природу Своју, човечијом сакрио, и тако нам невидљивим учинио неизрециво величанство Своје, и ти си Му се, свехвални оче Гаврило, уподобио, подвигом јуродства сакривши духовно сијање твоје, и исповедништвом вере, постао си истински пастир, преподобни оче Гаврило, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Неизмерно
си милосрђе Божије, / Чијом добротом ми гледамо творевину Њиме освештану,/ ти
си оче преподобни,/ лик Творца твог у себи учврстио,/ и страдањима си уздигао
биће твоје у подобије Божије,/ зато те славимо, оче Гаврило, / као достојног
сваке похвале, / јер био си на земљи свирала правде, проповедник љубави и голуб
чистоте, а твојим свечудним смирењем / отворио си свету извор мудрости,/ и сада
си на небесима // заступниче милосрђа Божијег и нашега спасења. Величамо те, преподобни оче Гаврило, и поштујемо свети спомен твој, наставниче монаха и саговорниче анђела.
Молитвама
светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас, амин. Слава
Теби, Боже наш, слава Теби. Царе Небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда
и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и
очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше. Свети Боже, Свети
Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (три пута)
Кондак 1 Неућутним
песмама похвалимо житије и чудеса твоја, о свехвални оче Гаврило, као велико
светило рода Иверског засијао си, и сада срдачним мољењем призивамо те, као
свемоћног заступника нашег пред Господом – погледај на нас, оче свети, и
заштити нас у жалостима и искушењима, и очинском смелошћу својом одагнај од нас
болести и жалости, измоли за нас од свесилног Бога да нам не допусти лутање у
греховним беспућима, и од злога избави оне који те хвале и певају ти овако:
Као
што Израиљу Господ откри пророке, заступнике пред Богом и разобличитеље зла,
тако и тебе, оче, Христос благослови на велика дела, видевши ширину твог срца,
и као јуродиви, учитељ и молитвеник показао си се нама, као разобличитељ
безакоња века и рода овог. Од детињства си се посветио служењу Богу ради нашег
спасења, од греховних страсти и беда избављајући нас. Али и по својој светој
кончини непоколебљиво следиш завету свом, топло бринући за све људе који ти се
обраћају, и орловским замахом крила пружаш своју помоћ свима који су у
жалостима и бригама, мученим духовима злобе великодушно дарујеш исцељења, онима
који ти кличу овако:
Непријатељи истините вере, уграбивши власт у нашој земљи, учинише велика гоњења Цркви Христовој и њеној пастви, и такве невоље могли су претрпети само изабрани проповедници, непоколебивим духом истините вере исповедници. Ти који си од младости био сасуд Богоизабрани, иако чедо неверујућих родитеља, но Духом Светим преиспуњен, и у данима гоњена окусио си с радошћу благоухани извор вечног живота, увек величајући Светодавца и Творца света: Алилуја!
Од
детињства си, преблажени оче, био пример смирења и богомислија, далеко од сваке
дечије безбрижности, чувши још у раном детињству име Христа, дошао си у цркву
Свете Варваре, и угледавши Спаситеља на Крсту, с плачем си Њему као живом
завапио: «Зашто су Те распели?» И чувши одговор црквењака, чврсто си решио да прочиташ
књигу о Христу и свише надахнут, купио си Свето Јеванђеље и до краја живота
поучавао си се Слову Божијем. Од Њега измоли, милостиви оче наш, да нас окропи
росом благодати Своје, да би срца наша горела неугасивим огњем Светог
Јеванђеља, и ми ти певали овако:
Видевши неугасиви жар твоје љубави ка Господу, подмукла звер и непријатељ светости се разбесни и љуто те нападе, ударивши нечистом шапом твоју главу, негодујући ревносном детету: «Да више не подигнеш очи твоје ка небу!», но смело наоружан Крстом Господњим и снагом Његовом, чврсто си се успротивио вражјим напастима, дете богоизабрано. Вишњим промислом, видевши храм Светог Георгија, који твој родитељ разруши, с молитвом богобојажљиво подигао си својим рукама храмовно камење, и послагавши га на чудесан начин, разум људи превазилазећи, с радошћу и љубављу благодарио си Богу, певајући Му: Алилуја!
Збуњена
твојом ревношћу, бацила је мати твоја Свето Јеванђеље на недолично место, али
ти га сузама очисти ко највеће благо. Напустио си дом свој као дете са дванаест
година, похитавши у манастир, јер си монашки живот више од свега желео, но због
малог узраста благослов ниси добио. Дане и ноћи проводио си у црквеним
двориштима величајући Бога, не бринући се за хладноћу и глад. И сада оче, моли
Господа Бога да нам подари срдачну мудрост, да разумемо добро и зло, да пут
нашег живота прођемо праведно и стекнемо свако блажено надахнуће, ми који те
хвалимо и певамо ти:
У малој келији твог дворишта самоћу си увек тражио, усрдном молитвом и читањем Светог Јеванђеља подвизавајући се. Срдачне очи си увек управљао ка Небесима, напајајући душу животворном росом благодати Духа Светога, веома ревнујући тескобним животом својим, обилно си стекао врлине и у смирењу твом достигао си дубине истина Божијих, и удостојивши се виђења Лучезарног Крста на небу, примио си га као знамење с Небеса, као крст Голготе твоје, величајући Творца и Животодавца Христа Бога: Алилуја!
Божијим
промислом дошао си оче на свету гору Мтацминду, у цркву Давида Гареџијског, и
овде си се научио читању Псалтира и утврдио се у хришћанском учењу, не штедећи
снаге неуморно си се подвизавао служећи светоме храму, и промислом Божијим као
садница поред потока у своје време си добар плод донео. Тако и нас заштити,
блажени, од грехова и искушења света, да бисмо се бојали нашег убогог разума и
увек живели по вољи Божији, стичући благодат Небеску, и тога ради с поштовањем
ти кличемо:
Под
притиском зла и прогона верника, многи се одрекоше манастирског живота, и због
страха од смрти отидоше у насеља и приступише светском животу. Ти си пак, оче,
чврсто изабрао узану стазу, који води у непролазну радост, и Сионски храм си
чувао, верно служећи олтару. Безбожници су храмове Божије уништавали, а ти си
цркву у дворишту дома твог саградио, непрестано налазећи свете иконе и крстове
на нечистим и неподобним местима, благолепно си их украшавао и у храм твој
постављао, где их сада и ми са радошћу поштујемо, с умиљењем певајући Богу:
Због
ватрене ревности твоје, јаросном мржњом лукаве звери, мноштво
невоља на
тебе је пало, да угасе огањ твог усрђа ка Господу. Као што Господ
допусти многе невоље многострадалном Јову, да би испитао верност његову, тако
се и ти оче демонских замки ниси уплашио, и три пута рушену цркву поново си
подизао, и још лепшу начинио. Благослови Господ труд твој благи и посла Анђеле
да ти песак додају, и сада оче, моли Христа Бога да свако зло одагна од нас, у
жалостима да нас укрепи и упути нас на пут покајања, а ми ти с радошћу и
љубављу кличемо:
Видевши твоје усрђе за Господа, епископ Гаврил Кутатели те у цркви Светих Мученика постави за послушника, тебе који си од младости спознао Христа и Његову благодат пре свега желео си да стекнеш, ка монашком животу си једино стремио, светске бриге одбацивши, увек величајући Господа да би душу своју спасао. Божијим промислом, оче, монашку си расу примио, и по твојој жељи име Гаврила Атонског добио, а сада заједно лицем гледате Господа славе - Спаситеља нашега, ви Га умолите свети, да по угледу на вас, привремени животни пут безгрешно прођемо, појући увек у Тројици Једносушном Богу: Алилуја!
Божијим
благовољењем рукоположен си у чин јереја, оче, потпуно си очи срца управио ка
Богу, и поревновао си да беспрекорно богослужење држиш, али уплашени од власти
родитељи твоји смислише како да те у свет врате, призвавши те на супружнички
живот, но ти се претвараше да си поремећен и уништи лукаве мреже родитеља
твојих, јер си себе неповратно посветио Свевишњем Богу, и тако искушења ближњих
победио, да се више нису смели противити вољи твојој. Зато се уздамо у тебе,
оче наш, молитвом твојом запали срца наша Божанским огњем, да бисмо угодили
Господу, приносећи ти похвалну песму:
Беде, напасти, гоњења и ђавоља застрашивања, не одвратише те од Бога, оче Гаврило, јер те Господ од младости позва на јерејску службу, и ревносно чување Божијих заповести. Са радошћу благу вест проповедајући, оче, увек си корио, упућивао, храбрио, тешио великодушно своју паству, проповедајући као апостол Павле, мноштво душа сакупљао си и обраћао Христу, с њима си на празнике свете манастире и цркве у земљи Грузији обилазио, увек учећи све да певају Богу: Алилуја!
Ругања
и увреде од нечастивих си у свако време стоички подносио, оче Гаврило. Тако си
једном дошао до Црног мора, молећи се сузно Господу, тражећи помоћ у
страдањима, али изненада си се нашао на пучини јер се обала под тобом обруши.
Икона Николаја Чудотворца у рукама ти беше, и јави се Свети Никола људима близу
тебе, показујући им место твоје несреће, а они похитавши, извукоше те на суво,
и са удивљењем завапише: „Дивни старац зваше нас теби у помоћ", заједно
славећи Господа због овог чуда. И сада умоли Господа, оче наш, да огради паству
твоју и просвети разум наш, и са светима увек буде у помоћи, нама који те
хвалимо и величамо овако: Радуј
се, јер се молитвама вашим руше ђаволске замке, да би сви правоверни људи,
уједињени љубављу ка Христу, послужили Њему у борби са антихристом и
непријатељима Свете Цркве;
Са побожношћу, оче, монашком делање упијао си у манастиру Витанија, од преподобних и богоносних отаца-чудотвораца, Георгија и Јована, њиховим молитвама укрепљен, приступио си служењу Богу као ревносни монах, у борби са злом, каливши се јаче од челика, удостојио си се од Господа, дара познавања срдаца, чиме си буру јарости вражјих сила на себе навлачио, узалуд покушавајући да те одвоје од манастира, али ни силну молитву, ни твоје уздање у Господа не могаху победити, ни причинити зло чистоти и твом служењу, јер ти беше вољен од твојих духовних отаца због твоје добродетељи, и ми заједно са њима благодаримо Богу: Алилуја!
Први
се представи Господу преподобни Јован, а Георгије пожури на гроб његов и обрати
се узвикујући: „Христос Воскресе!" и чуо си глас, радосно одговарајући:
„Воистину Воскресе!". Ускоро и твог другог духовника напусти снага, и ти
си га блажени, Христовим Тајнама причестио, он те последњи пут благослови, и
мирно почину, предавши Богу своју чисту душу. Веома се радоваше кончини светих
стараца они који су имали власт да гоне Цркву, и пожурише да прекину
богослужења у манастиру, постављајући стражу и дом Божији у музеј претварајући.
Ти пак, оче Гаврило, у Сион си се вратио и служењем твојим поново си велику
паству сакупио. Тако и сада подржи нас и упути да се уздамо у премудру Божију
промисао, оче и духовниче наш, и на стазу праведности упути оне који ти певају:
Видевши
да се велико безакоње умножава у отаџбини: као благи пастир, оче наш, ти се
јави малом стаду, јер су многи и премноги у неверје и грех огрезли, али желећи
да
се
врате побожности и покајању, смело си их позивао, непрестано им с тугом
вапијућу: О, несрећници, који у тами седите, свезани страхом и ћутањем, како не
познадосте светлост Христову и славу Његову? Прогледајте одмах, и угледавши
Христа Бога нашег, покајте се, одвратите се од злих путева ваших и неућутно
славите Бога: Алилуја! Буру
негодовања, нечастиви иконоборци изазваше у теби, оче наш, јер су сатански
оскрнавили иконе Владике Господа Исуса Христа и Пречисте Матере Његове и
Светитеља Божијих, њихове поштоваоце прогонећи. Ти пак, не
плашећи се смрти, као жртву Богу, спалио си ликове идола-богомрзаца, слуге
сатане, више од свих и свега су те за овакву дрскост мрзели они који су имали
власт. Неизбежну смрт за Христа си очекивао, смело проповедајући: "Не
доликује оволико величање телу људском, оно је достојно само Христу, васкрслом
из мртвих, Спаситељу и Богу нашем!". Сада моли Њега,
оче свехвални, за спасење душа наших од погибељних јереси, и даруј ревност твоју
за Господа онима који те хвале овако:
Зли цариници, хулитељи Христа и служитељи безбожничке власти, мрзећи те, решише да те одврате са истинитог пута, подвргоше те искушењима и у тамницу затворише, но ти си њихово лукавство храбро разобличио, и Христа ради затворенике си вери поучавао и укрепљавао, и заједно са њима славио Бога. А они који у беснилу покушаваше да те погубе, ништа не могаше учинити, јер те Господ, зид вернима, чудом сакри од смрти, сместивши те у менталну болницу међу нишче и изгнанике, луде и непредвидљиве, допустећи да безбројна мучења претрпиш. Али ни сва сатанска јарост не поколеба несаломиву веру твоју, оче свети, и усред мучења, као три младића у вавилонској пећи, наставио си да славиш и величаш Бога: Алилуја!
Заступништвом
Патријарха слободу си стекао, и у храм Свете Варваре пожурио си, да тамо утеху
од Господа тражиш, и веома уморан, ти си задремао и три пута дивни глас чуо:
„Гаврило, ја плачем због тебе!" и разбудивши се, приближио си се Распећу и
видео чудо, Исусове сузе које су текле, и ти павши ничице, са сузама си узносио
хвалу и молитве Господу. Добивши овакву утеху од Господа, на служење у Сион си
се вратио, оче, и мноштво народа си поучавао, проповедајући им покајање и
причешћујући их Светим Тајнама. Али, по замисли безбожничке власти, отера те
враг од служења Господу, и као бескућник без склоништа, много си година провео,
оче, претрпевши мукотрпан зној и смртоносну хладноћу, пребивајући међу
надгробним плочама, и крст јуродства Христа ради примивши, проповедао си
Царство Небеско, и молећи се непрестано, узносио си увек молитву твоју горе и
тиме радовао Небеса. Људи пак, видевши лепоту душе твоје, с љубављу ти служаху,
највише желећи сусрет са тобом, видевши у теби ревносног слугу Господњег и
победитеља страсти. Таквој вољи Божијој о теби ми се дивимо, и кличемо ти: Радуј
се, чудотворне силе Лица Свете Једносушне Тројице прославитељу;
Изабрано светило међу светима, оче, био си, наш дивни старац, јер теби беше ниспослана Реч вишње мудрости, и познање Светога Духа, од Кога си примио дар исцељења, и помагања људима, познање срца и дар лечења душа, и узвишени дар љубави. Но откри Господ у теби посебно смирење и дивну скромност, следећи поуку Светог Апостола Павла ти си живео тако, јер „Мудрост овога света је лудост пред Богом", и тако си се пред људима представљао јуродив, пијан, неразуман, називајући се псом Спаситељевим, а у срцу си неуморно певао Богу: Алилуја!
Као
Блажени Андреј, кротошћу и смирењем, добро име си стекао, због мноштва добродетељи
твоје, безумник Христа ради постао си, храбри старче наш, сваливши на плећа своја
двоструку тежину свету недокучивих подвига Затворника и Јуродивог, и не једном
људима си представљао да живиш у пијанству, прикривајући тиме светост и дарове
твоје. О, мудри монаху, иако си се свету безуман приказивао, ти сада почиваш са
светима у Цркви Грузијској и имаш велику смелост пред Господом, Њега моли да
нам поново покаже достојне оце и мудре предводнике, да не би допустили развраћање
Грузије, удела Богомајке, да чинимо правду пред Богом, са умиљењем те призивамо
певајући ти овако:
Много година у смирењу и кротости жалостећи се, очекивао си благослов за свештенослужење, и видевши твоју скромност и жарку жељу да служиш Богу, Патријарх Јефрем те призва олтару да поново служиш, обукавши те у јерејску одежду, причести те Христовим Тајнама, и упути у свету обитељ манастира Самтавро. Тамо си се настанио, житељу Небеског Јерусалима, у Владичином граду Мцхета, у Новом Јерусалиму, код грма купине Свете Нине, просветитељке Грузије, у малој келији, и с трепетом се поново предаде приношењу бескрвне Жртве и проповеди Царства Небеског, чудима својим уразумљивао си монахиње и паству твоју, указујући им на видљиве и невидљиве непријатеље, непрестано се молећи, обитељ си своју од невоља заштитио, украсивши кулу светог Цара Миријана спасеним твојим крстовима и иконама, даноноћно славећи Јединога Бога у Тројици: Алилуја!
Небеском
силом преиспуњен, видео си будућност као садашњост, оче предивни, многа
чудеса учинио си из љубави к нама, учвршћујући веру, у немоћима јављајући нам
силу Божију, и поред болести тешке, блажени наш старче, храбро си истрпео
несносне боли, до краја носећи тешки крст телесних страдања. Духом видевши час
кончине своје, оче свети, помолио си се пред иконом Светог Николаја Чудотворца
за благослов народа и отаџбине твоје, тихо напустивши овај свет, напојен твојим
врлинама, припојио си се збору светих отаца, и по свом завештању, као
древног монаха-старца, земљи предаше мошти твоје, асуром умотане. И тог часа,
твоје свете мошти посташе извор неисцрпних чудеса за народ Божији, и од болести
и недуга исцелитељни извор, као благодат Светога Духа и знамење отпуштења многих
грехова наших, и избављење од душевних и телесних болести. Зато са великом
радошћу хитамо у обитељ Самтавро, где ти, оче, почиваш, и сви који ти притичу
са вером, помазани уљем из кандила твог, као благослов од тебе добијају
оздрављење духа и тела, неућутно те славе овако:
О, преславни и предивни пастиру и угодниче Христов, свети исповедниче и Христа ради јуродиви, оче наш Гаврило! Господ наш Исус Христос те благослови за велика дела, недокучива људском разуму, и указа ти богату милост у овом привременом животу, а после твоје свете кончине даривао те даром смелог заступања душа грешних. Прими и сада ово мало мољење наше, које ти с љубављу приносимо, и топлим твојим заступништвом измоли од Владике Христа Бога, да нас избави од греха и безбожја, од невоља и напасти, и да нас учини наследницима Небеског Царства, да заједно са тобом неућутно појемо Богу: Алилуја!
Молитва О,
свехвални оче Гаврило, исповедниче и јуродиви! Украсе монаха, венче свештеника
и саборче анђела, изабрани војниче богочуване Грузије, необорива заштито од
беда и напасти свима који ти се моле, смели заступниче пред
Господом свима који ти са вером притичу и друге наде немају, заштито осуђенима
и покрове немоћнима! О, Свети наш оче Гаврило! Заслугом твојом пред Господом, и апостолским подвизима, по завету твом, познајући твоје милосрђе, са смирењем те молимо за ослобођење из музејског заробљеништва иконе Нерукотвореног Лика Спаситеља нашег и повратка у Саборну цркву чије име носи, у предворју јављања Ацкурског Нерукотвореног Лика Пречисте Дјеве, Вратарнице, "највеће Заступнице од сатанских замки и искушења антихристових", и славног њеног повратка у земљу Грузију. Према пророштву наших светих отаца, као знак наступања последњих времена, ова икона ће напустити Свету Гору Атонску, и опет ће освештати Грузију, удео свој изабрани. Но, по ђаволском насртају, још бесни безбожје у Уделу Богомајке, а наши народи сплетени гресима и лукавим мрежама овог света, лењошћу обузети, са страхом очекују величанствени и страшни други долазак Спаситеља нашег Исуса Христа. Зато те молимо, свети оче Гаврило, одагнај од нас ужас казне Божије за неверје и безакоња наша, и милосрђем твојим умоли Христа, Свемилостивог Бога, да помилује душе наше, и просвети срца наша Православљем и побожношћу, да узрастемо у врлинама, а по одласку из овог света да уђемо у Царство Небеско, и заједно са тобом, оче, са анђелима и светитељима нашим појући Господу Богу нашем, са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим Благим Животворним Духом Његовим, сада и увек и у све векове. Амин!
Молитва пред иконом Светог Гаврила исповедника Вечном
светлошћу блисташ, оче наш, свеблажени чудотворче Гаврило, преиспуњен Божијом
силом, молбе наше испуњаваш и мир дарујеш свима који с вером притичу светој
икони твојој и са умиљењем приклонивши се, топло ти се моле: не одбаци нас који
се стидимо због безакоња наших, но помилуј и укрепи, умоли Господа, да издржимо
и победимо демонске пукове, ласкање и злодела овог света, а народу нашем подај
силу да одоли лукавим непријатељима и Свету Православну Цркву нашу сачувај непоколебиву
и у миру.
* ГАВРИЛО СВЕТОГОРАЦ ИВЕРСКИ (АТОНСКИ), Преподобни. (ХI
век.); Дан помињања: 13 Мај, 12 Јул, родом из Грузије, подвизавао се на Светој
Гори, у пећини близу Иверског манастира. Због благочестивог живота се удостојио
јављања Пресвете Богородице, наредивши му да се спусти ка мору и прими икону
које је море донело, а која ће постати заступница Иверске обитељи. Гаврило
Светогорац је о томе обавестио старца игумана Павла, и икона је торжествено
пренешена у манастир (Иверска икона Божије Матере) Србски превод: Антонина Радић Датум помена: 2 новембар (20 октобар). |
||