“Чекам те у Самтавро”: чудо Старца Гаврила (Ургебадзеа)
Упознао сам Елену Гетсадзе на Тбилиси аеродрому потпуно случајно. Жена ми је привукла пажњу тиме што се крстила и славила
икону Старца Гаврила Ургебадзеа. То је било 2015 године. Пришао сам јој, дао јој иконе и уље освећено на гробу Старца
Гаврила, и почео сам да причам са њом“Сви га толико воле [светог Гаврила]!” Рекао сам. “Другачије не може ни бити!” Елена
је са смешком одговорила. А онда ми је испричала своју причу која је оставила снажан утисак на мене и појачала моју веру у
величанство Господње. Поделићу ову причу са вама драги моји читаоци.
Елена се присећа: “Фебруара 2010 године мој млађи син се онесвестио током часа у школи (у Тбилисију). Учитељи су позвали хитну помоћ и дете је хитно одведено у болницу. Кад сам стигла тамо и видела мог сина у таквом стању, и ја сам се онесвестила. Како сам долазила себи и отварала очи, видела сам свештеника у црном који је помагао сестрама. Изненада ме је погледао и рекао ‘Чекам те у Самтавро’. У том тренутку га нисам препознала и нисам обраћала пажњу на његове речи. Убрзо су ми показали резултате тестова и компјутеркси томографски снимак мозга мог сина је показивао да он има малигни тумор са метастазом на мозгу. Грузијски лекари су одбили да изврше операцију на мом детету и саветовали су нас да све продамо све што имамо и да идемо или у Немачку или у Израел на операцију. Ова лекарска одлука ме је бацила у очајање. Спремала сам се да све продам и одем у Немачку, кад сам изненада угледала фотографију која је висила на зиду собе за реанимацију. Човек који је помагао сестрама да ме поврате је био на њој! Питала сам их ко је то и они су рекли да је то Старац, човек који је поседовао изванредне духовне дарове, на чијем су се гробу десила многоброхна исцељења. Остала сам без речи запањена, да чак ни докторима нисам могла да кажем да сам га видела у болници! Тако сам решила да без одлагања одем у Мцхету. Питала сам где је старчев гроб, и речено ми је да се налази у центру града Мцхета у манастиру Самтавро! Самтавро … То је била баш она реч коју је старац изговорио у болници…. И све ми је одјкедном постало јасно: Нисам губила ни минуте, и морала сам сместа да одем на старчев гроб. То сам и урадила. Повела сам сина са мном на светитељев гроб и била сам запањена оним што сам видела: тамо је био велики број верника, они су клечали пред гробом, скидали су своје прстеље и крстове и стављали их на земљу. Молила сам се старцу за помоћ да што пре продамо кућу и да одемо на операцију у Немачку.
Наредног дана је мом сину поново било лоше. Чак се и онесвестио и био је одведен у болницу, и прикључен интравенозно на многе лекове. Инсистирала сам да се мом сина опет уради компјутерско скенирање главе како би сазнали колико је болест напредовала. Онда су му урадили скенирање поново. Али време је пролазило, резултати су одлагани, и ужасно сам се бринула и била узнемирена. Изненада сам позвана код доктора у собу за консултације и била сам обавештена: ‘Госпођо Елена, имамо добре вести за вас, иако не можемо да објаснимо овај феномен: са вашим дететом је апсолутно све у реду – нема ни трага тумора на мозгу ни метастазама! Урадили смо два посебна скенирања и дупло проверили резултате, али ништа нисмо нашли! Међутим, резултати претходног скенирања су били потпуно другачији. Са медицинске тачке гледишта, ово је необјашњиво!’ Радосно сам узвикнула и опет се онсвестила. Изненада сам опет видела истог ‘свештеника’, нашег старца Гаврила, који се смешио и закрштавао нас. Док сам долазила свести, поделила сам своју причу лекарима и сестрама који су ме без даха слушали и плакали! Плакали су и захваљивали Богу на тако великом и непредвидивом чуду! Шо се мене тиле, после тог чудесног догађаја, почела сам да идем у цркву, и сваки дан захваљујемо Старцу Гаврилу и читамо Акатист овом величанственом подвижнику који помаже онима који пате и заступа се за нас у Царству Небеском ”.
Елена се присећа: “Фебруара 2010 године мој млађи син се онесвестио током часа у школи (у Тбилисију). Учитељи су позвали хитну помоћ и дете је хитно одведено у болницу. Кад сам стигла тамо и видела мог сина у таквом стању, и ја сам се онесвестила. Како сам долазила себи и отварала очи, видела сам свештеника у црном који је помагао сестрама. Изненада ме је погледао и рекао ‘Чекам те у Самтавро’. У том тренутку га нисам препознала и нисам обраћала пажњу на његове речи. Убрзо су ми показали резултате тестова и компјутеркси томографски снимак мозга мог сина је показивао да он има малигни тумор са метастазом на мозгу. Грузијски лекари су одбили да изврше операцију на мом детету и саветовали су нас да све продамо све што имамо и да идемо или у Немачку или у Израел на операцију. Ова лекарска одлука ме је бацила у очајање. Спремала сам се да све продам и одем у Немачку, кад сам изненада угледала фотографију која је висила на зиду собе за реанимацију. Човек који је помагао сестрама да ме поврате је био на њој! Питала сам их ко је то и они су рекли да је то Старац, човек који је поседовао изванредне духовне дарове, на чијем су се гробу десила многоброхна исцељења. Остала сам без речи запањена, да чак ни докторима нисам могла да кажем да сам га видела у болници! Тако сам решила да без одлагања одем у Мцхету. Питала сам где је старчев гроб, и речено ми је да се налази у центру града Мцхета у манастиру Самтавро! Самтавро … То је била баш она реч коју је старац изговорио у болници…. И све ми је одјкедном постало јасно: Нисам губила ни минуте, и морала сам сместа да одем на старчев гроб. То сам и урадила. Повела сам сина са мном на светитељев гроб и била сам запањена оним што сам видела: тамо је био велики број верника, они су клечали пред гробом, скидали су своје прстеље и крстове и стављали их на земљу. Молила сам се старцу за помоћ да што пре продамо кућу и да одемо на операцију у Немачку.
Наредног дана је мом сину поново било лоше. Чак се и онесвестио и био је одведен у болницу, и прикључен интравенозно на многе лекове. Инсистирала сам да се мом сина опет уради компјутерско скенирање главе како би сазнали колико је болест напредовала. Онда су му урадили скенирање поново. Али време је пролазило, резултати су одлагани, и ужасно сам се бринула и била узнемирена. Изненада сам позвана код доктора у собу за консултације и била сам обавештена: ‘Госпођо Елена, имамо добре вести за вас, иако не можемо да објаснимо овај феномен: са вашим дететом је апсолутно све у реду – нема ни трага тумора на мозгу ни метастазама! Урадили смо два посебна скенирања и дупло проверили резултате, али ништа нисмо нашли! Међутим, резултати претходног скенирања су били потпуно другачији. Са медицинске тачке гледишта, ово је необјашњиво!’ Радосно сам узвикнула и опет се онсвестила. Изненада сам опет видела истог ‘свештеника’, нашег старца Гаврила, који се смешио и закрштавао нас. Док сам долазила свести, поделила сам своју причу лекарима и сестрама који су ме без даха слушали и плакали! Плакали су и захваљивали Богу на тако великом и непредвидивом чуду! Шо се мене тиле, после тог чудесног догађаја, почела сам да идем у цркву, и сваки дан захваљујемо Старцу Гаврилу и читамо Акатист овом величанственом подвижнику који помаже онима који пате и заступа се за нас у Царству Небеском ”.
